Vrste narkotika                                       Kokain

Biljka kokeKOKAIN je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga.

Cista supstanca, hidrohlorid se zloupotrebljava vise od 100 godina, a lisce koke,  izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. Cisti kokain je prvi put dobijen iz lisca Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korisceni za lecenje razlicitih bolesti. Danas je kokain droga drugog stepena, sto znaci da se vrlo cesto zloupotrebljava, ali se moze koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao sto je lokalna anestezija kod nekihoperacija oka, uha i grla.Kokain u prahu   U sustini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza je jedinjenje na koje se nije delovalo kiselinom da bi se dobio hidroklorid. Slobodna baza kokaina se koristi za pusenje. Kokain se obicno prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili sećer, ili droge kao sto je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Crack je ulicni naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako sto se kokain hidrohlorid u prahu preradjuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pusenje. Termin "crack" je nastao zbog toga sto se cuje pucketanje kad se dobijena smesa pusi. Crack kokain se dobije kada se kokain pomesa sa amonijakom ili sodom bikarbonom  i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.

Kad se crack pusi, korisnik oseca euforiju za manje od 10 sekundi. Ovako brz i snazan efekat doveo je do toga da crack stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, crack se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

UsmrkavanjeOsnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su: oralni (zvakanje), intranazalni (usmrkavanje), intravenozni (injiciranje) i inhalatorni (pusenje). Usmrkavanje je proces udisanja kokainskog praha kroz nos, odakle on ide u krvotok kroz tkivo u nosu. Injiciranjem droga dolazi direktno u krvotok, pa je zbog toga i njen efekat jaceg intenziteta. Pusenjem se kokainska para ili dim unosi u pluca, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao kod injiciranja. Droga se, takodje moze utrljati u tkivo sluzokoze. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

Ne postoji siguran nacin uzimanja kokaina. Svaki nacin dovodi do apsorpcije toksicnih kolicina kokaina, sto moze dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teskoca koje mogu rezultirati iznenadnom smrcu. Ponovljena upotreba kokaina moze dovesti do zavisnosti i drugih stetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati. Uzet u malim kolicinama (do 100 mg) kokain obicno kod

Pasta koke
korisnika stvara osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji. Moze se, takodje, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaze pri brzem izvodjenju jednostavnih psihickih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte. Duzina trajanja euforicnih efekata koje stvara kokain zavisi od nacina unosenja droge u organizam. Sto je brza apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takodje, sto je brza apsorpcija, to je krace trajanje osecanja opijenosti. Po usmrkavanju, euforija relativno sporo pocinje, ali moze trajati 15 do 30 minuta, dok kod pusenja traje od 5 do 10 minuta.

Kratkorocni efekti kokaina manifestuju se suzavanjem krvnih sudova, prosirenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povisenom temperaturom i krvnim pritiskom. Vece kolicine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vise) mogu intenzivirati osecaj euforije, ali takodje mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponasanja, sto moze biti praceno  drhtavicom, vrtoglavicom, grcevima u misicima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksicnom reakcijom slicnom onoj kod trovanja amfetaminima. Neki korisnici kokaina osecaju nemir, napetost, razdrazljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moze doci do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Nacin pakovanjaKokain je veoma adiktivna droga. Posto prvi put proba kokain, osoba ce tesko moci predvideti ili kontrolisati kada ce je i do kada uzimati. Moze da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znaci da ne uspevaju da ponovo dozive prijatne efekte koje su doziveli prvi put. Zato stalno povecavaju doze da bi intenzivirali i produzili euforicne efekte. Dok se prag toleracije za uzbudjenje povecava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anesteticke i konvulzivne (izaziva grceve) efekte, bez povecavanja kolicine uzete droge. Ova povecana osetljivost moze biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve vecim kolicinama dolazi do stanja povecane razdrazljivosti, nemira i paranoje. Ovo moze rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnoscu i dozivljava halucinacije.

Zdravstvene teskoce:

Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najcescih su: kardiovaskularni problemi kao sto su aritmija i srcani udar; respiratorni problemi kao sto su bol u grudima i prestanak disanja; neuroloski problemi kao sto su mozdani udar i glavobolja; stomacni problemi kao sto su bolovi u abdomenu i mucnina.  Upotreba kokaina je vezana za razlicite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva haotican srcani ritam, koji se zove ventrikularna fibrilacija; ubrzani rad srca i ubrzano disanje; povisen krvni pritisak i povisena telesna temperatura. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mucnina, zamagljen vid, groznica, grcevi i koma.

Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu izazvati razlicite posledice. Ako se kokain usmrkava moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti sluzokose nosa, sto moze dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unosenje kokaina na usta moze izazvati tesku crevnu gangrenu pracenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najcesce na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronicni korisnici kokaina izgube apetit, sto dovodi do velikog gubitka na tezini.

Istrazivanjima se doslo do saznanja da je opasno mesati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju duze i toksicniji su nego svaka od ovih droga posebno.  Bitno je naglasiti da je mesavina kokaina i alkohola najcesca kombinacija koja rezultira smrcu.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izlozena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom. Zapravo, zloupotreba ilegalnih droga,ukljucujuci i crack kokain, predstavlja osnovni faktor rizika za dobijanje HIV virusa. Do sirenja HIV virusa, medju narkomanima, dolazi prilikom deljenja zarazenih igala i ostalog pribora. Virus se moze preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u vise od 60% slucajeva zene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utice na donosenje odluka, sto moze dovesti do seksa bez zastite; zatim narkomani cesto izmedju sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituisu za drogu, bilo da se radi o zenama ili muskarcima.

I hepatitis C se, takodje, veoma brzo siri medju intravenoznim korisnicima droge. Jos uvek ne postoji vakcina protiv hepatitisa C, a lecenje je skupo, cesto neefikasno i moze imati teske propratne pojave.

Uticaj na trudnocu:

Jos uvek nisu poznate sve posledice koje bebe imaju zbog izlozenosti drogama u prenatalnom periodu, ali mnoge naucne studije su dokumentovale da su bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom trudnoce, najcesce prevremeno rodjene, lakse su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba.

Faktori kao sto su: kolicina i broj zloupotrebljenih droga; neadekvatna prenatalna nega; zlostavljanje i zanemarivanje dece, zajedno sa majcinim nacinom zivota; socio-ekonomski status; lose zdravlje majke; razliciti zdravstveni problemi i izlozenost bolestima koje se prenose seksom, su samo neki primeri direktnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

Naucnici su otkrili da izlozenost fetusa kokainu tokom razvoja moze dovesti do znacajnih teskoca kasnije, pogotovo u domenu ponasanja u skolskom periodu, kao naprimer na nemogucnost obracanja paznje i na dugotrajniju koncentraciju.

Lecenje:

List kokeVecina onih koji se lece su politoksikomani, odnosno uzimaju vise razlicitih droga. Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje ovog tipa zavisnosti. Kokainska zloupotreba i zavisnost su kompleksni problemi koji ukljucuju bioloske promene u mozgu, kao i uticaj porodicnih i faktora okoline. Lecenje kokainske zavisnosti je kompleksno i mora se baviti razlicitim problemima. Kako bi dobro funkcionisao, plan lecenja mora da obuhvata psiho-bioloske, socijalne i farmakoloske aspekte zloupotrebe kokaina.

Farmakoterapija:

Jos uvek se radi na pronalazenju i testiranju lekova za lecenje kokainske zavisnosti. Lek koji najvise obecava je selegelin. Ispituju se dva nacina unosenja selegelina, u obliku flastera i u obliku time-released tablete,  da bi se utvrdilo koji je od njih delotvorniji. Disulfiram, lek koji se koristi u lecenju alkoholizma, takodje se pokazao  efektivnim u smislu smanjenja zloupotrebe kokaina. Zbog promena raspolozenja u pocetnom stadijumu apstinencije, antidepresanti su se pokazali korisnim. Uz problem zavisnosti, mnogi slucajevi predoziranja zavrsavaju smrcu i zato postoje medicinski tretmani koji se koriste u hitnim slucajevima.

Bihejvioralna terapija:

Postoji mnogo razlicitih bihejvioralnih terapija koje imaju efekta kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih, tako i ambulantnih. Zapravo, bihejvioralne terapije su cesto jedini dostupan, efektivan tretman za vecinu problema vezanih za droge, pa tako i za kokainsku zavisnost, za koju jos uvek nema farmakoloskog leka. Ipak, integracija oba nacina je   najefektivniji nacin lecenjai. Najvaznije je izabrati rezim lecenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta. To moze zahtevati dodavanje ili iskljucivanje pojedinih komponenti iz individualnog rezima lecenja. Naprimer, ako je individua sklona recidivu, u program treba ukljuciti komponentu o recidivu. Bihejvioralna terapija koja daje najbolje rezultate kod kokainskih zavisnika je Contingency menagement terapija. Ova terapija se koristi sistemom afirmacije i davanjem pozitivnih poena za nastavljanje terapije i neuzimanje kokaina. Testiranjem urina pacijenti zarade poene koje mogu menjati za stvari koje ce ih ohrabriti da nastave zdrav zivot, kao sto su upis na neki kurs, odlazak u bioskop ili na veceru.

Sledeci pristup jeste kognitivno-bihejvioralna terapija. Ova terapija omogucava ostvarivanje kratkorocnog pristupa fokusiranog na pomoc narkomanima da apstiniraju od kokaina i drugih supstanci. Najbitnija je pretpostavka da proces ucenja igra veoma vaznu ulogu u otpocinjanju i nastavljanju zloupotrebe kokaina i stvaranju zavisnosti. Isti proces ucenja moze se upotrijebiti da individua prestane uzimati drogu. Ovim pristupom se pomaze pacijentu da prepozna, izbegne i suoci se sa stresom; da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnuo za kokainom, da izbegava ovakve situacije, i da se sto efikasnije bori sa razlicitim problemima i problematicnim ponasanjem koje je vezano uz zloupotrebu droga. Ova terapija je vredna paznje i zbog svoje kompatibilnosti sa nizom drugih terapija, pa i sa farmakoterapijom. Terapeutske zajednice, ili stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci, nude alternativu onima kojima je potrebno lecenje od kokainske zavisnosti. Terapeutske zajednice su najcesce usmerene na razlicite segmente lecenja, kao sto su resocijalizacija individue i njena reintegracija u drustvo, a mogu ukljucivati i strucnu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrske. U  terapeutske zajednice se ukljucuju pacijenti koji imaju teze probleme, kao sto su mentalni problemi i sklonost kriminalnim radnjama.

 Izvori podataka i preporuceni linkovi:

 www.nida.nih.gov/Infofax; www.fonas.org.yu; www.blic.co.yu; www.subnovine.co.yu; www.nin.co.yu; www.doctor.co.yu; www.neuro-so.org.yu: www.medijaklub.cg.yu; www.krstarica.co.yu

 

 

Ovaj web sajt je napravljen iskjlucivo radi pruzanja informacija o drogama. Mi ne podrzavamo zloupotrebu droga vec se borimo protiv narkomanije znanjem. Materijal se moze sobodno koristiti u edukativne svrhe.

I© 2001 mirijevo.co.yu/narkomanija

Designed by  JW